Објекти и непокретности које се могу уписати

• објекте, делове објекта, односно посебне делове објекта који су били изграђени супротно закону (без грађевинске дозволе, супротно планским актима и сл);
• објекте, делове објекта, односно посебне делове објекта који су изграђени, односно радови изведени на објекту без прибављеног решења о одобрењу за извођење радова;
• објекте за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године, као и објекте наплатних станица и привремених саобраћајница;
• објекте изграђене у време када није било прописано издавање грађевинске дозволе, а на којима није уписано право својине у катастру непокретности;
• стамбене објекте категорије „А” и „Б” и привредне објекте за које је издато решење о грађевинској дозволи, али је до дана ступања на снагу овог закона истекао законски рок за прибављање решења о употребној дозволи;
• подземне и надземне инсталације, односно инфраструктурне линијске објекте, уколико су предмет уписа у катастар непокретности, односно катастар инфраструктуре;
• објекте, за које су подносиоци захтева по раније важећим законима којима се уређивао поступак озакоњења односно легализације објеката, исходовали правноснажно решење о озакоњењу односно легализацији објеката, а који нису уписани у евиденцију непокретности и правима на њима;
• објекте уписане у складу са одредбама Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе („Службени гласник РС”, бр. 25/13 и 145/14);
• земљиште испод објекта или део земљишта на катастарској парцели на којој је објекат саграђен.

По правилу, сви ови објекти морају бити изграђени на грађевинском земљишту и видљиви на сателитским и осталим снимцима израђеним за територију Републике Србије и/или садржани у бази података које води Агенција за просторно планирање и урбанизам, односно Републички геодетски завод.

Закон се примењује и на објекте изграђене на пољопривредном или шумском земљишту, уколико испуњавају и услове из Закона.

Законом је предвиђена могућност уписа права својине и у тим ситуацијама, а подносилац пријаве ће платити разлику у накнади.

Разлика постоји у односу на легализацију и озакоњење, не тражи се посебна техничка документација, као ни испуњење урбанистичких услова, већ се решава правно питање, у складу са међународно признатим принципом формализације – да оно што се фактички користи постане правно видљиво.

И овакви објекти могу бити уписани у складу са Законом о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима у корист подносиоца захтева, осим у посебним случајевима које закон предвиђа, а то су објекти изграђени на земљишту у јавној својини које је површина јавне намене у обавезној јавној својини, објекти изграђени у првој зони заштите природног добра и зони заштите културног добра од великог значаја и културног добра од изузетног значаја, у другој зони заштите природног добра изграђени на земљишту у јавној својини, објекти уписани у Листу светске културне баштине или изграђени на самом културном добру, на јавном водном добру, у пружном појасу, у непосредној зони санитарне заштите водоизворишта, као и у појасу експропријације државног пута IA – аутопутеви и IM реда – брзе саобраћајнице, као и у другим законом предвиђеним случајевима. Предмет уписа су објекти за које се у редовном поступку иначе може издати грађевинска дозвола, односно издати решење о одобрењу извођења радова. Предмет уписа права својине нису мањи монтажни објекти, укључујући монтажне куће контејнерског типа и мобилне куће, балон хале, монтажне ауто-перионице, надстрешнице, терасе на јавној површини ван габарита објекта, шљункаре као и објекти који нису завршени у конструктивном смислу.

Не, објекти за које се не поднесе пријава неће бити порушени, осим ако нису у првој зони заштите или санитарне заштите, или су на земљишту у обавезној јавној својини а уписана је на земљишту јавна својина или су на културном добру од изузетног значаја. За остале објекте, ако се не поднесе пријава – непокретност се уписује у корист власника земљишта. Као и до сада, остаје могућност да неко лице покрене, својинском тужбом, спор пред судом и докаже своје право на непокретности.

Да, Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима је прописао да у поступку по овом закону, предмет пријаве могу бити и помоћни објекти, гараже, шупе, помоћни објекти у пољопривредном домаћинству, као и други помоћни објекти.

Да, уз услов да су завршени у конструктивном смислу, у складу са одредбама Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима (да има темељ, зидове и кровну конструкцију). Посебно напомињемо да држава има снимке из дрона и сателита свих објеката на територији Републике Србије, те једино у случају да објекат није видљив из техничких разлога, тада ће власник то доказивати.

Да, Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима прописује да се пријава подноси за једну непокретност, док се за сваку следећу непокретност подноси нова пријава. Уколико се пријава подноси за помоћни објекат, обавезно се наводи и податак да ли је главни објекат изграђен на истој катастарској парцели.

Уколико се ради о посебној функционалној целини, одговор је да. Комплекс је појам који је нов у номенклатури врста становања, обично подразумева више стотина јединица и више засебних зграда или улаза. У том смислу права и обавезе у овом закону су усмерени на заштиту појединачних власништва, али се водило рачуна да и јединствене групе заједно могу да се појаве са више захтева.

Да. Не само да ће моћи, већ ће имати и обавезу да све такве објекте пријаве као и сви други грађани. Ово је прилика и да се евидентира и упише и јавна својина.