Министарска грађевинарства, садобраћаја и инфраструктуре Србије Александра Софронијевић рекла је данас да је могућ упис хипотеке на нелегалне објекте на којима ће се, по усвајању предложеног закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, уписати право својине, а банка ће проценити ризик.

Она је, одговарајући на питања посланика у Скупштини Србије, где се разматрају амандмани на тај предложени закон, рекла да је тражено тумачење Народне банке Србије (НБС).

"На питање које смо поставили НБС одговорено нам је да сви легално уписани објекти, у скаду са законом, могу бити предмет уписа хипотеке у циљу добијања кредита, а свака пословна банка има право да у складу са политком процени ризик за то. У сваком случају законска могућност постоји", рекла је Софронијевић.

Она је рекла да је направљена разлика између правних и физичких лица као инвеститора бесправно саграђених објеката како би се разграничили објекти направљени за сопстевене потребе и ради стицања профита.

Поред, како је рекла, непосредне расподеле прихода од евидентирања бесправних објеката и уписа права на непокретностима, општине ће, поред једнократних прихода од накнада имати и трајне приходе од пореза на тако уписану и евидентирану имовину.

"Ми говоримо о посебном лекс специјалис закону који у односу на важеће материјалне прописе може имати одступања, а то је да оно што не постоји у неком закону сада се јавља и уређено је на правно приватљив начин", рекла је Софронијевић.

Додала је да ће предложени закон важити и за наредне године и да предвиђа "нулту" толеранцију на бесправну градњу.

На питање зашто се изједначавају бесправни објекти изграђени пре 2015. и после те године, Софронијевић је рекла да је снимањем даљинском детекцијом из ваздуха, сателитом, авионима и дроновима дошло до податка о 4,8 милиона неуписаних објеката, а да је 2015. тих објеката било 4,3 милиона.

Истакла је да је непримерено рећи да је за 10 година изграђено 3,3 милиона бесправних објеката, на шта су указивали посланици опозиције и оптуживали Софронијевић да је била у Министарству када је проблем бесправне градње бујао.

Објашњавајући шта значи концепт формализације који је примењен, а не легализације, Софронијевић је рекла да је примењен у многим државама од Латинске Америке преко Европе и значи да "држава не може да каже да објекти у којима људи живе не постоје".

"Формализација је правни поступак, правно питање када фактичко право власништва постане правно видљиво", рекла је Софронијевић.

Додала је да "ти људи добијају тиме правну сигурност да, ако желе да адаптирају или дограде објекат, то ураде у скаду са законом.

Она је рекла да сада када би корисници бесправних објеката поднели захтев за реконструкцију или доградњу бесправног објекта то не би било могуће, добили би одбијеницу од општине јер њихов објекат правно не постоји, а што је један од услова за добијање свих аката за изградњу.

Грађани са, како је рекла, добијају могућност легалног прикључења на инфраструктуру, да они коју су уредбом Владе Србије прикључили инфраструктуру привремено, сада могу имари решење да су ти прикључци трајни.

Предложеним законом, како је истакла, грађани добијају и одговорност да објекат "уподобе у складу са законом".

"У случају уписа права својине по овом закону грађанин има могућност да догради објекат, али су му потребни локацијски услови и грађевинска дозвола. Потребан је идејни пројекат и пројекат за извођење који садрже снимак постојећег стања, нумеричке и графичке податке, стање конструкције, па ће грађани имати могућност да провере безбедност објекта", рекла је Софронијевић.

Она је рекла да је у Закону о планирању и изградњи и сада дата могућност да за објекат без грађевинске дозволе на земљишту у јавној својини корисник упише право својине и на земљишту испод објекта.

На захтев посланика да се питање службености прецизније дефинише Софронијевић је одговорила да је то право "цивилизацијско јер се не може корисник таквог објекта падобраном спуштати у објекат".

"У скаду са позитивним прописима право службености установљено је на више начина, овог пута прецизирано је у мери фактичког коришћења, па мислим да нема дилема у реализацији ове одредбе у шта су нас уверили и чланови радне групе из Републичког геодетског завода који су рекли да је то могуће", рекла је Софронијевић.